Poslednjih godina ESG se više ne pominje samo u kontekstu velikih evropskih banaka i regulatornih rasprava. Sve češće ulazi i u razgovore na domaćem tržištu, pre svega kroz teme kao što su održivo finansiranje, energetska efikasnost i način na koji se procenjuju dugoročniji poslovni rizici.

U tom kontekstu posebno su zanimljivi sektori kao što su poljoprivreda, proizvodnja hrane, prerada i energetika, odnosno ulaganja koja mogu da smanje potrošnju energije i emisije.

Srbija još nema isti nivo razvijenosti ESG okvira kao Evropska unija, ali se može reći da tema postaje vidljivija i relevantnija i kod nas, posebno kada se govori o investicijama, izveštavanju i upravljanju rizicima.

Šta znači ESG u bankarskom sektoru?

Iza skraćenice ESG stoje tri povezane oblasti koje se u poslovnom i finansijskom kontekstu često posmatraju zajedno: životna sredina, društveni aspekt i upravljanje.

U praksi to nisu apstraktni pojmovi, već vrlo konkretne stvari: koliko energije firma troši, kako upravlja otpadom, da li poštuje propise, kako štiti zaposlene i koliko je njeno poslovanje transparentno.

Kada se ESG spusti na teren poljoprivrede i prehrambene industrije, priča postaje još jasnija. Tada se više ne govori o opštim principima, već o potrošnji vode i energije, upotrebi pesticida, poreklu robe, bezbednosti hrane i standardima koje proizvođač može da dokaže u praksi.

Zašto ESG postaje važan za banke?

Za banke ESG sve češće nije samo reputaciona tema. Na evropskom tržištu održivost se u mnogim slučajevima posmatra i kao jedan od faktora koji može biti relevantan za procenu rizika i dugoročnu održivost određenih projekata ili sektora.

Na takav razvoj utiču evropska regulativa, međunarodne finansijske institucije, klimatske politike i širi trendovi u održivom finansiranju.

To je važno i za Srbiju jer su mnoge banke koje ovde posluju deo međunarodnih grupacija koje se ovom temom već bave na nivou cele grupe. Zbog toga se i na domaćem tržištu povremeno mogu videti slični pristupi u izveštavanju, politikama održivosti i javnoj komunikaciji.

U praksi se to može videti kroz politike održivosti, korporativno izveštavanje, drugačiji jezik procene rizika i kroz pojedine finansijske programe povezane sa energetskom efikasnošću ili sličnim ulaganjima.

Da li postoje posebne kreditne linije za „zelene” investicije?

Takvi programi mogu postojati, ali nisu uvek predstavljeni pod istim imenom niti su jednako dostupni u svakom trenutku. Na domaćem tržištu ova tema se najčešće pojavljuje kroz finansiranje energetske efikasnosti, solarnih sistema, obnovljivih izvora energije, održive poljoprivrede i sličnih ulaganja.

Kada postoje, takvi programi se neretko povezuju sa saradnjom banaka, međunarodnih finansijskih institucija, razvojnih fondova i različitih modela održivog finansiranja, uključujući i programe podržane od strane EBRD-a.

U takvom okviru pažnja se često usmerava na projekte koji imaju relativno jasan i merljiv efekat, na primer na smanjenje potrošnje energije, efikasniju proizvodnju ili modernizaciju opreme.

Ipak, važno je imati meru: to što je investicija „zelena“ ne znači automatski i povoljniji kredit. Banke i dalje prvo gledaju osnovu — kreditnu sposobnost, dokumentaciju, procenu rizika i to da li za tu vrstu ulaganja u datom trenutku postoji konkretan program finansiranja.

Kako banke na svojim sajtovima govore o ESG temama

Ako se pogledaju zvanični sajtovi banaka, vidi se da se tema održivosti sve češće pojavljuje i u njihovoj javnoj komunikaciji. To, naravno, ne znači isto u svakom slučaju niti samo po sebi govori mnogo o poslovnim rezultatima, ali pokazuje da ESG više nije tema koja ostaje samo u stručnim izveštajima. Ovde je reč isključivo o javno dostupnim informacijama, bez bilo kakve procene ili ocene poslovanja.

Kako ESG može biti povezan sa poljoprivredom i proizvodnjom hrane?

U poljoprivredi i proizvodnji hrane ESG nije samo teorijska tema, već može imati i vrlo praktičnu dimenziju. Najčešće se vezuje za potrošnju vode i energije, način proizvodnje, upravljanje otpadom, sledljivost i usklađenost sa standardima koji mogu biti važni i za banke, kupce ili izvozna tržišta.

U pojedinim slučajevima dodatni značaj mogu imati i sertifikati i standardi, posebno kada proizvođač želi da izvozi ili da kroz uredniju dokumentaciju i usklađenost pokaže viši nivo organizovanosti poslovanja.

Transparentno poslovanje i procena rizika

Kada odlučuje o finansiranju, banka obično ne posmatra samo samu investiciju, već i širu sliku poslovanja. Zbog toga transparentnost, uredna dokumentacija i jasniji finansijski tokovi mogu biti važni gotovo koliko i sama namena kredita.

Kod poljoprivrednih proizvođača to u praksi može značiti da su registrovano poslovanje, urednije knjigovodstvo, evidentirani prihodi, osnovna dokumentacija o proizvodnji i određeni standardi kvaliteta faktori koji olakšavaju da poslovanje bude preglednije i razumljivije potencijalnim finansijerima.

ESG i budućnost finansiranja

Na evropskom tržištu se već vidi da klimatski i ESG kriterijumi dobijaju više prostora u razgovorima o finansiranju. Nije izvesno da će se to svuda odvijati istim tempom, ali je prilično jasno da ova tema postaje relevantnija i u kreditnim i u investicionim procenama.

Za Srbiju bi to moglo da znači da će se ESG sve češće pominjati u oblastima gde su ulaganja veća i dugoročnija, poput energetike, poljoprivrede, prehrambene industrije, proizvodnje i šireg investicionog finansiranja.

Zaključak

Ako se sve ovo svede na jednostavan zaključak, moglo bi se reći da „zeleni“ ili održivije postavljeni projekti ne dobijaju automatski lakši pristup kreditu samo zbog te odrednice. Ipak, u određenim okolnostima takav profil može predstavljati dodatni plus, naročito ako ga prati uredno poslovanje, jasna dokumentacija i investicija koja deluje održivo i ekonomski opravdano.

Drugim rečima, domaće tržište za sada još nema potpuno zaokružen i standardizovan model „zelenog finansiranja“ za male proizvođače, ali se može primetiti da ESG više nije sasvim usputna tema. Sve češće postaje deo jezika kojim banke, investitori i kompanije govore o budućnosti poslovanja.

Vredi dodati i širi kontekst: u Srbiji postoje dobrovoljne smernice za jačanje ESG praksi u bankarskom sektoru, razvijene kroz saradnju Udruženja banaka Srbije, IFC-a i SECO, što pokazuje da tema postaje prisutnija i u domaćem okruženju. Istovremeno, promene u evropskoj regulativi dodatno povećavaju pažnju prema ovoj oblasti. Prema aktuelnim izmenama CSRD okvira, obaveze izveštavanja su sužene na veoma velike kompanije sa više od 1.000 zaposlenih i preko 450 miliona evra godišnjeg prometa, dok CBAM direktno obuhvata sektore kao što su cement, čelik, aluminijum, đubriva i električna energija. Zbog toga ESG u Srbiji možda još nije jednako obavezujuća tema za sve, ali je sve teže posmatrati ga kao nešto sasvim sporedno.

Ako razmatrate investiciju i potrebna vam je podrška u izboru najpovoljnijeg modela finansiranja, možemo vam pomoći da sagledate dostupne opcije i izaberete rešenje koje najbolje odgovara vašem projektu.