Standardi u proizvodnji hrane u Srbiji: da li sertifikati garantuju potpunu bezbednost?
Savremena proizvodnja hrane danas podrazumeva mnogo više od dobrog prinosa i kvaliteta. Posebno na izvoznim tržištima, hrana mora imati dokaz o poreklu, sledljivosti, higijenskim uslovima i kontroli rizika. Nedavni incident sa virusom hepatitisa A u zamrznutom voću iz Srbije pokazao je koliko su važni mehanizmi kontrole i reagovanja.
Zašto su standardi važni?
Međunarodni standardi poput GLOBALG.A.P., HACCP, ISO 22000, ISO 9001, IFS Food i BRCGS postali su neizostavan deo ozbiljne proizvodnje i izvoza hrane. Oni nisu samo administracija – već ključni alat za upravljanje rizikom, reputacijom i poverenjem kupaca.
Situacija u Srbiji
Sve više proizvođača, hladnjača i prehrambenih kompanija uvodi međunarodne standarde zbog:
- izvoza u EU
- zahteva velikih trgovinskih lanaca
- kontrole bezbednosti hrane
- potrebe za sledljivošću proizvoda
Najčešće primenjeni sistemi su: GLOBALG.A.P., HACCP, ISO 22000, IFS Food, BRCGS, FSSC 22000, organska sertifikacija, Sedex/SMETA auditi. Najveća zastupljenost je u malinarstvu, proizvodnji jagodičastog voća, hladnjačama, preradi voća i povrća, mlečnoj i mesnoj industriji.
Šta proveravaju standardi? - GLOBALG.A.P. – primarna proizvodnja: pesticidi, voda, higijena berača, skladištenje hemikalija, evidencija proizvodnje.
- HACCP i ISO 22000 – kontrola rizika u preradi hrane: kritične tačke, sledljivost, krizna komunikacija.
- IFS Food i BRCGS – zahtevi trgovačkih lanaca: visoka higijena, kultura bezbednosti hrane, kontrola dobavljača.
- Sedex, SMETA, GRASP – društvena odgovornost: uslovi rada, prava zaposlenih, evidencija radnika.
Da li sertifikati garantuju apsolutnu bezbednost?
Ne. Standardi značajno smanjuju rizik, ali ne mogu garantovati potpunu sigurnost. Hrana se proizvodi u složenim uslovima – na otvorenim parcelama, uz veliki broj radnika, kroz transport i manipulaciju. Posebno su zahtevni mikrobiološki rizici, jer zamrzavanje ne uništava sve viruse.
Gde nastaju propusti?
Razlika postoji između postojanja procedure i njenog doslednog sprovođenja. Na terenu se dešava da: - radnici ne koriste sredstva za higijenu,
- nadzor nije dovoljan,
- dolazi do ljudskih grešaka.
Kod velikih sistema dodatni problem je složen lanac proizvodnje sa mnogo kooperanata i transportnih tačaka.
Domaći propisi vs. međunarodni standardi
Srpski propisi predviđaju osnovne mere higijene i HACCP principe. Međunarodni standardi idu dalje – precizno definišu dostupnost toaleta, obavezno pranje ruku, evidenciju obuke radnika i kontrolu kvaliteta vode.
Uloga inspekcije
Inspekcija proverava sledljivost proizvoda, dokumentaciju, higijenske uslove rada, kvalitet vode i primenu procedura. Zbog toga sistemi dokumentacije i sledljivosti imaju ključnu ulogu.
Zaključak
Savremena proizvodnja hrane podrazumeva mnogo više od kvaliteta ploda. Tržište ocenjuje i kvalitet sistema koji stoji iza proizvodnje. Kod proizvoda poput maline, gde jedan propust može izazvati ozbiljan problem u izvozu, standardi postaju sigurnosni mehanizam – oni ne samo da otkrivaju problem, već ga sprečavaju pre nego što proizvod stigne do potrošača.
