Uvod
Klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih izazova za poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Poslednjih decenija sve su izraženiji problemi sa dugotrajnim sušnim periodima, neravnomernim rasporedom padavina, toplotnim talasima i sve češćim vremenskim ekstremima. Ove promene direktno utiču na prinose najvažnijih ratarskih kultura, pre svega kukuruza, pšenice i suncokreta, ali i na ekonomsku održivost poljoprivrednih gazdinstava.
Prema procenama stručnjaka, suša je odgovorna za najveći deo šteta koje klimatske promene izazivaju u poljoprivredi Srbije. Posebno su ugrožena područja Vojvodine, gde se najveći deo ratarske proizvodnje oslanja na prirodne padavine. Klimatski modeli za jugoistočnu Evropu ukazuju da će se trend rasta temperatura nastaviti i tokom narednih decenija, uz povećanu učestalost ekstremno toplih i sušnih godina.
U takvim uslovima proizvođači se sve više okreću izboru sorti i hibrida tolerantnih na sušu, novim tehnologijama gajenja i racionalnijem upravljanju raspoloživim vodnim resursima.
Uticaj klimatskih promena na proizvodnju kukuruza
Kukuruz je najzastupljenija ratarska kultura u Srbiji i gaji se na približno milion hektara. Istovremeno, to je kultura koja najviše trpi posledice letnjih suša. Kritične faze razvoja, cvetanje i oplodnja, poklapaju se sa periodom najviših temperatura tokom jula i avgusta.
Desetogodišnji prosek prinosa kukuruza u Srbiji kreće se između 6 i 6,5 t/ha, ali su tokom ekstremno sušnih godina ostvareni znatno niži rezultati. U pojedinim sezonama pad prinosa prelazio je 30%, a na lakšim zemljištima i znatno više.
Kao odgovor na klimatske izazove, oplemenjivačke kuće razvijaju hibride sa snažnijim korenovim sistemom, boljom efikasnošću korišćenja vode i većom tolerantnošću na visoke temperature. Posebnu pažnju proizvođača privlače srednje rani i rani hibridi koji uspevaju da deo najosetljivijih faza razvoja završe pre nastupanja ekstremnih letnjih vrućina.
Pšenica kao relativno stabilna kultura
Za razliku od kukuruza, pšenica pokazuje veću otpornost na klimatske promene. Najveći deo vegetacionog ciklusa završava pre pojave letnjih suša, što joj daje određenu prednost u odnosu na prolećne useve.
Ipak, toplije zime i raniji početak vegetacije donose nove izazove. Sve češće se beleže oscilacije između veoma toplih perioda i kasnih prolećnih mrazeva, što može negativno uticati na razvoj useva.
Savremene sorte pšenice razvijaju se sa ciljem bolje tolerantnosti na temperaturne ekstreme, efikasnijeg korišćenja vlage iz zemljišta i stabilnijih prinosa u uslovima klimatskog stresa.
Suncokret kao kultura budućnosti
Zahvaljujući razvijenom korenovom sistemu, suncokret se smatra jednom od kultura koje se najbolje prilagođavaju sušnim uslovima. Njegov koren može koristiti vodu iz znatno dubljih slojeva zemljišta u odnosu na većinu drugih ratarskih kultura.
Upravo zbog toga poslednjih godina raste interesovanje proizvođača za ovu uljaricu. Međutim, ekstremne suše pokazuju da ni suncokret nije potpuno otporan. Nedostatak vlage tokom cvetanja i nalivanja zrna dovodi do smanjenja prečnika glave, manjeg broja zrna i nižeg sadržaja ulja.
Novi hibridi suncokreta razvijaju se sa ciljem povećanja tolerantnosti na vodni stres, bolje iskorišćenosti hraniva i stabilnijih prinosa u promenljivim klimatskim uslovima.
Prosečni prinosi najvažnijih ratarskih kultura u Srbiji
| Kultura | Višegodišnji prosek (t/ha) | Dobre godine (t/ha) | Sušne godine (t/ha) |
|---|---|---|---|
| Kukuruz | 6,0–6,5 | 7,5–8,5 | 4,0–5,0 |
| Pšenica | 4,8–5,5 | 5,5–7,0 | 4,0–5,0 |
| Suncokret | 2,8–3,2 | 3,5–4,0 | 2,0–2,8 |
Iz prikazanih podataka jasno se vidi da kukuruz pokazuje najveće oscilacije prinosa između povoljnih i sušnih godina, dok pšenica i suncokret ostvaruju nešto stabilnije rezultate.
Najzastupljenije FAO grupe kukuruza i prilagođavanje klimatskim promenama
| FAO grupa | Dužina vegetacije | Prilagođenost suši | Dominantna primena |
|---|---|---|---|
| FAO 200-300 | Veoma rana | Visoka | Sušnija područja, postrni usevi |
| FAO 300-400 | Rana | Visoka | Nestabilni klimatski uslovi |
| FAO 400-500 | Srednje rana | Dobra | Sve zastupljenija u Vojvodini |
| FAO 500-600 | Srednje kasna | Srednja | Standardna ratarska proizvodnja |
| FAO 600-700 | Kasna | Niža | Područja sa više padavina ili navodnjavanjem |
Poslednjih godina sve je primetniji trend prelaska sa kasnijih FAO grupa na hibride srednje ranog zrenja. Razlog je nastojanje proizvođača da smanje rizik od visokih temperatura i nedostatka vlage tokom najkritičnijih faza razvoja biljke.
Savremeni hibridi FAO 400 i 500 grupa danas često ostvaruju prinose uporedive sa kasnijim hibridima, ali uz znatno manji proizvodni rizik u sušnim godinama.
Ograničenja navodnjavanja u uslovima klimatskih promena
Navodnjavanje se često navodi kao najvažnija mera prilagođavanja klimatskim promenama. Međutim, praksa pokazuje da ono ne može predstavljati jedino rešenje za poljoprivredu Srbije.
Iako zemlja raspolaže značajnim poljoprivrednim površinama, samo mali procenat oranica ima pristup organizovanim sistemima za navodnjavanje. Istovremeno, klimatske promene utiču i na same izvore vode.
Poljoprivrednici širom Srbije poslednjih godina sve češće ukazuju na pad nivoa podzemnih voda. Bunari koji su nekada obezbeđivali dovoljne količine vode na manjim dubinama danas se produbljuju, što povećava troškove investicije i eksploatacije. U mnogim područjima tokom leta dolazi do smanjenja izdašnosti bunara upravo u periodu najveće potrebe za navodnjavanjem.
Dodatni problem predstavljaju površinski izvori vode. Tokom ekstremno sušnih godina beleže se niski vodostaji reka i kanala, a pojedini kanali za navodnjavanje ostaju sa minimalnim količinama vode ili potpuno presušuju. Time se smanjuje mogućnost korišćenja postojećih sistema upravo onda kada su najpotrebniji.
Stručnjaci upozoravaju da će rast temperatura povećavati potrebe biljaka za vodom, dok će raspoloživi vodni resursi postajati sve opterećeniji. Zbog toga se adaptacija poljoprivrede ne može zasnivati samo na izgradnji novih sistema za navodnjavanje.
Podjednako važnu ulogu imaju izbor tolerantnijih sorti i hibrida, povećanje sadržaja organske materije u zemljištu, konzervacijska obrada, očuvanje zimske vlage i primena precizne poljoprivrede. Drugim rečima, budućnost proizvodnje neće zavisiti samo od toga koliko vode možemo dovesti do njive, već i od toga koliko uspešno možemo sačuvati vodu koja se već nalazi u zemljištu.
Zaključak
Klimatske promene više nisu budući izazov već svakodnevna realnost srpske poljoprivrede. Sve češće suše, visoke temperature i nepredvidiv raspored padavina zahtevaju promene u proizvodnoj praksi.
Prilagođavanje sortimenta kroz izbor tolerantnijih hibrida kukuruza, sorti pšenice i hibrida suncokreta predstavlja važan korak u smanjenju rizika. Istovremeno, navodnjavanje ostaje značajna mera adaptacije, ali zbog ograničenih vodnih resursa i visokih troškova ne može biti jedino rešenje.
Održiva poljoprivreda budućnosti zasnivaće se na kombinaciji savremene genetike, racionalnog upravljanja vodom, očuvanja plodnosti zemljišta i primene novih tehnologija koje omogućavaju stabilniju proizvodnju u uslovima sve izraženijih klimatskih promena.
