![\"\"](\"https:\/\/agropolis.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/05\/DSC_32401-1024x683.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nZa\u0161to ESG postaje va\u017ean za banke?<\/h1>\n\n\n\n
Za banke ESG sve \u010de\u0161\u0107e nije samo reputaciona tema. Na evropskom tr\u017ei\u0161tu odr\u017eivost se u mnogim slu\u010dajevima posmatra i kao jedan od faktora koji mo\u017ee biti relevantan za procenu rizika i dugoro\u010dnu odr\u017eivost odre\u0111enih projekata ili sektora.<\/p>\n\n\n\n
Na takav razvoj uti\u010du evropska regulativa, me\u0111unarodne finansijske institucije, klimatske politike i \u0161iri trendovi u odr\u017eivom finansiranju.<\/p>\n\n\n\n
To je va\u017eno i za Srbiju jer su mnoge banke koje ovde posluju deo me\u0111unarodnih grupacija koje se ovom temom ve\u0107 bave na nivou cele grupe. Zbog toga se i na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu povremeno mogu videti sli\u010dni pristupi u izve\u0161tavanju, politikama odr\u017eivosti i javnoj komunikaciji.<\/p>\n\n\n\n
U praksi se to mo\u017ee videti kroz politike odr\u017eivosti, korporativno izve\u0161tavanje, druga\u010diji jezik procene rizika i kroz pojedine finansijske programe povezane sa energetskom efikasno\u0161\u0107u ili sli\u010dnim ulaganjima.<\/p>\n\n\n\n
Da li postoje posebne kreditne linije za \u201ezelene\u201d investicije?<\/h1>\n\n\n\n
Takvi programi mogu postojati, ali nisu uvek predstavljeni pod istim imenom niti su jednako dostupni u svakom trenutku. Na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu ova tema se naj\u010de\u0161\u0107e pojavljuje kroz finansiranje energetske efikasnosti, solarnih sistema, obnovljivih izvora energije, odr\u017eive poljoprivrede i sli\u010dnih ulaganja.<\/p>\n\n\n\n
Kada postoje, takvi programi se neretko povezuju sa saradnjom banaka, me\u0111unarodnih finansijskih institucija, razvojnih fondova i razli\u010ditih modela odr\u017eivog finansiranja, uklju\u010duju\u0107i i programe podr\u017eane od strane EBRD-a.<\/p>\n\n\n\n
U takvom okviru pa\u017enja se \u010desto usmerava na projekte koji imaju relativno jasan i merljiv efekat, na primer na smanjenje potro\u0161nje energije, efikasniju proizvodnju ili modernizaciju opreme.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, va\u017eno je imati meru: to \u0161to je investicija \u201ezelena\u201c ne zna\u010di automatski i povoljniji kredit. Banke i dalje prvo gledaju osnovu \u2014 kreditnu sposobnost, dokumentaciju, procenu rizika i to da li za tu vrstu ulaganja u datom trenutku postoji konkretan program finansiranja.<\/p>\n\n\n\n
Kako banke na svojim sajtovima govore o ESG temama<\/h1>\n\n\n\n
Ako se pogledaju zvani\u010dni sajtovi banaka, vidi se da se tema odr\u017eivosti sve \u010de\u0161\u0107e pojavljuje i u njihovoj javnoj komunikaciji. To, naravno, ne zna\u010di isto u svakom slu\u010daju niti samo po sebi govori mnogo o poslovnim rezultatima, ali pokazuje da ESG vi\u0161e nije tema koja ostaje samo u stru\u010dnim izve\u0161tajima. Ovde je re\u010d isklju\u010divo o javno dostupnim informacijama, bez bilo kakve procene ili ocene poslovanja.<\/p>\n\n\n\n
Kako ESG mo\u017ee biti povezan sa poljoprivredom i proizvodnjom hrane?<\/h1>\n\n\n\n
U poljoprivredi i proizvodnji hrane ESG nije samo teorijska tema, ve\u0107 mo\u017ee imati i vrlo prakti\u010dnu dimenziju. Naj\u010de\u0161\u0107e se vezuje za potro\u0161nju vode i energije, na\u010din proizvodnje, upravljanje otpadom, sledljivost i uskla\u0111enost sa standardima koji mogu biti va\u017eni i za banke, kupce ili izvozna tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n
U pojedinim slu\u010dajevima dodatni zna\u010daj mogu imati i sertifikati i standardi, posebno kada proizvo\u0111a\u010d \u017eeli da izvozi ili da kroz uredniju dokumentaciju i uskla\u0111enost poka\u017ee vi\u0161i nivo organizovanosti poslovanja.<\/p>\n\n\n\n
Transparentno poslovanje i procena rizika<\/h1>\n\n\n\n
Kada odlu\u010duje o finansiranju, banka obi\u010dno ne posmatra samo samu investiciju, ve\u0107 i \u0161iru sliku poslovanja. Zbog toga transparentnost, uredna dokumentacija i jasniji finansijski tokovi mogu biti va\u017eni gotovo koliko i sama namena kredita.<\/p>\n\n\n\n
Kod poljoprivrednih proizvo\u0111a\u010da to u praksi mo\u017ee zna\u010diti da su registrovano poslovanje, urednije knjigovodstvo, evidentirani prihodi, osnovna dokumentacija o proizvodnji i odre\u0111eni standardi kvaliteta faktori koji olak\u0161avaju da poslovanje bude preglednije i razumljivije potencijalnim finansijerima.<\/p>\n\n\n\n
ESG i budu\u0107nost finansiranja<\/h1>\n\n\n\n
Na evropskom tr\u017ei\u0161tu se ve\u0107 vidi da klimatski i ESG kriterijumi dobijaju vi\u0161e prostora u razgovorima o finansiranju. Nije izvesno da \u0107e se to svuda odvijati istim tempom, ali je prili\u010dno jasno da ova tema postaje relevantnija i u kreditnim i u investicionim procenama.<\/p>\n\n\n\n
Za Srbiju bi to moglo da zna\u010di da \u0107e se ESG sve \u010de\u0161\u0107e pominjati u oblastima gde su ulaganja ve\u0107a i dugoro\u010dnija, poput energetike, poljoprivrede, prehrambene industrije, proizvodnje i \u0161ireg investicionog finansiranja.<\/p>\n\n\n\n
Zaklju\u010dak<\/h1>\n\n\n\n
Ako se sve ovo svede na jednostavan zaklju\u010dak, moglo bi se re\u0107i da \u201ezeleni\u201c ili odr\u017eivije postavljeni projekti ne dobijaju automatski lak\u0161i pristup kreditu samo zbog te odrednice. Ipak, u odre\u0111enim okolnostima takav profil mo\u017ee predstavljati dodatni plus, naro\u010dito ako ga prati uredno poslovanje, jasna dokumentacija i investicija koja deluje odr\u017eivo i ekonomski opravdano.<\/p>\n\n\n\n
Drugim re\u010dima, doma\u0107e tr\u017ei\u0161te za sada jo\u0161 nema potpuno zaokru\u017een i standardizovan model \u201ezelenog finansiranja\u201c za male proizvo\u0111a\u010de, ali se mo\u017ee primetiti da ESG vi\u0161e nije sasvim usputna tema. Sve \u010de\u0161\u0107e postaje deo jezika kojim banke, investitori i kompanije govore o budu\u0107nosti poslovanja.<\/p>\n\n\n\n
Vredi dodati i \u0161iri kontekst: u Srbiji postoje dobrovoljne smernice za ja\u010danje ESG praksi u bankarskom sektoru, razvijene kroz saradnju Udru\u017eenja banaka Srbije, IFC-a i SECO, \u0161to pokazuje da tema postaje prisutnija i u doma\u0107em okru\u017eenju. Istovremeno, promene u evropskoj regulativi dodatno pove\u0107avaju pa\u017enju prema ovoj oblasti. Prema aktuelnim izmenama CSRD okvira, obaveze izve\u0161tavanja su su\u017eene na veoma velike kompanije sa vi\u0161e od 1.000 zaposlenih i preko 450 miliona evra godi\u0161njeg prometa, dok CBAM direktno obuhvata sektore kao \u0161to su cement, \u010delik, aluminijum, \u0111ubriva i elektri\u010dna energija. Zbog toga ESG u Srbiji mo\u017eda jo\u0161 nije jednako obavezuju\u0107a tema za sve, ali je sve te\u017ee posmatrati ga kao ne\u0161to sasvim sporedno.<\/p>\n\n\n\n
Ako razmatrate investiciju i potrebna vam je podr\u0161ka u izboru najpovoljnijeg modela finansiranja, mo\u017eemo vam pomo\u0107i da sagledate dostupne opcije i izaberete re\u0161enje koje najbolje odgovara va\u0161em projektu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Poslednjih godina ESG se vi\u0161e ne pominje samo u kontekstu velikih evropskih banaka i regulatornih rasprava. Sve \u010de\u0161\u0107e ulazi i u razgovore na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu, pre svega kroz teme kao \u0161to su odr\u017eivo finansiranje, energetska efikasnost i na\u010din na koji se procenjuju dugoro\u010dniji poslovni rizici. U tom kontekstu posebno su zanimljivi sektori kao \u0161to su […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":174,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3,12,4,2,14,7,11,5,13,6],"tags":[46,45,53,52,51,47,48,49,44,50],"class_list":{"0":"post-76","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-agri-tech","8":"category-agritech","9":"category-esg","10":"category-featured","11":"category-klimatske-promene","12":"category-klimatske-pormene","13":"category-odrziva-poljoprivreda","14":"category-odrziva-poljoprivreda-odrziva-poljoprivreda","15":"category-zelena-ekonomija","16":"category-zelena-ekonomija-zelena-ekonomija","17":"tag-banke-u-srbiji","18":"tag-esg-finansiranje","19":"tag-esg-kriterijumi","20":"tag-finansiranje-odrzivosti","21":"tag-klimatsko-finansiranje","22":"tag-krediti-za-poljoprivredu","23":"tag-odrzivo-bankarstvo","24":"tag-sg-srbija","25":"tag-zeleni-krediti","26":"tag-zeleni-proizvodaci"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/76","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=76"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/76\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":203,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/76\/revisions\/203"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/174"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=76"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=76"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=76"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}