![\"\"](\"https:\/\/agropolis.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/07\/20260613_092957-1024x768.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nUticaj klimatskih promena na proizvodnju kukuruza<\/h2>\n\n\n\n
Kukuruz je najzastupljenija ratarska kultura u Srbiji i gaji se na pribli\u017eno milion hektara. Istovremeno, to je kultura koja najvi\u0161e trpi posledice letnjih su\u0161a. Kriti\u010dne faze razvoja, cvetanje i oplodnja, poklapaju se sa periodom najvi\u0161ih temperatura tokom jula i avgusta.<\/p>\n\n\n\n
Desetogodi\u0161nji prosek prinosa kukuruza u Srbiji kre\u0107e se izme\u0111u 6 i 6,5 t\/ha, ali su tokom ekstremno su\u0161nih godina ostvareni znatno ni\u017ei rezultati. U pojedinim sezonama pad prinosa prelazio je 30%, a na lak\u0161im zemlji\u0161tima i znatno vi\u0161e.<\/p>\n\n\n\n
Kao odgovor na klimatske izazove, oplemenjiva\u010dke ku\u0107e razvijaju hibride sa sna\u017enijim korenovim sistemom, boljom efikasno\u0161\u0107u kori\u0161\u0107enja vode i ve\u0107om tolerantno\u0161\u0107u na visoke temperature. Posebnu pa\u017enju proizvo\u0111a\u010da privla\u010de srednje rani i rani hibridi koji uspevaju da deo najosetljivijih faza razvoja zavr\u0161e pre nastupanja ekstremnih letnjih vru\u0107ina.<\/p>\n\n\n\n
P\u0161enica kao relativno stabilna kultura<\/h2>\n\n\n\n
Za razliku od kukuruza, p\u0161enica pokazuje ve\u0107u otpornost na klimatske promene. Najve\u0107i deo vegetacionog ciklusa zavr\u0161ava pre pojave letnjih su\u0161a, \u0161to joj daje odre\u0111enu prednost u odnosu na prole\u0107ne useve.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, toplije zime i raniji po\u010detak vegetacije donose nove izazove. Sve \u010de\u0161\u0107e se bele\u017ee oscilacije izme\u0111u veoma toplih perioda i kasnih prole\u0107nih mrazeva, \u0161to mo\u017ee negativno uticati na razvoj useva.<\/p>\n\n\n\n
Savremene sorte p\u0161enice razvijaju se sa ciljem bolje tolerantnosti na temperaturne ekstreme, efikasnijeg kori\u0161\u0107enja vlage iz zemlji\u0161ta i stabilnijih prinosa u uslovima klimatskog stresa.<\/p>\n\n\n\n
Suncokret kao kultura budu\u0107nosti<\/h2>\n\n\n\n
Zahvaljuju\u0107i razvijenom korenovom sistemu, suncokret se smatra jednom od kultura koje se najbolje prilago\u0111avaju su\u0161nim uslovima. Njegov koren mo\u017ee koristiti vodu iz znatno dubljih slojeva zemlji\u0161ta u odnosu na ve\u0107inu drugih ratarskih kultura.<\/p>\n\n\n\n
Upravo zbog toga poslednjih godina raste interesovanje proizvo\u0111a\u010da za ovu uljaricu. Me\u0111utim, ekstremne su\u0161e pokazuju da ni suncokret nije potpuno otporan. Nedostatak vlage tokom cvetanja i nalivanja zrna dovodi do smanjenja pre\u010dnika glave, manjeg broja zrna i ni\u017eeg sadr\u017eaja ulja.<\/p>\n\n\n\n
Novi hibridi suncokreta razvijaju se sa ciljem pove\u0107anja tolerantnosti na vodni stres, bolje iskori\u0161\u0107enosti hraniva i stabilnijih prinosa u promenljivim klimatskim uslovima.<\/p>\n\n\n\n
Prose\u010dni prinosi najva\u017enijih ratarskih kultura u Srbiji<\/h2>\n\n\n\nKultura<\/th> Vi\u0161egodi\u0161nji prosek (t\/ha)<\/th> Dobre godine (t\/ha)<\/th> Su\u0161ne godine (t\/ha)<\/th><\/tr><\/thead> Kukuruz<\/td> 6,0\u20136,5<\/td> 7,5\u20138,5<\/td> 4,0\u20135,0<\/td><\/tr> P\u0161enica<\/td> 4,8\u20135,5<\/td> 5,5\u20137,0<\/td> 4,0\u20135,0<\/td><\/tr> Suncokret<\/td> 2,8\u20133,2<\/td> 3,5\u20134,0<\/td> 2,0\u20132,8<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\nIz prikazanih podataka jasno se vidi da kukuruz pokazuje najve\u0107e oscilacije prinosa izme\u0111u povoljnih i su\u0161nih godina, dok p\u0161enica i suncokret ostvaruju ne\u0161to stabilnije rezultate.<\/p>\n\n\n\n
Najzastupljenije FAO grupe kukuruza i prilago\u0111avanje klimatskim promenama<\/h2>\n\n\n\nFAO grupa<\/th> Du\u017eina vegetacije<\/th> Prilago\u0111enost su\u0161i<\/th> Dominantna primena<\/th><\/tr><\/thead> FAO 200-300<\/td> Veoma rana<\/td> Visoka<\/td> Su\u0161nija podru\u010dja, postrni usevi<\/td><\/tr> FAO 300-400<\/td> Rana<\/td> Visoka<\/td> Nestabilni klimatski uslovi<\/td><\/tr> FAO 400-500<\/td> Srednje rana<\/td> Dobra<\/td> Sve zastupljenija u Vojvodini<\/td><\/tr> FAO 500-600<\/td> Srednje kasna<\/td> Srednja<\/td> Standardna ratarska proizvodnja<\/td><\/tr> FAO 600-700<\/td> Kasna<\/td> Ni\u017ea<\/td> Podru\u010dja sa vi\u0161e padavina ili navodnjavanjem<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\nPoslednjih godina sve je primetniji trend prelaska sa kasnijih FAO grupa na hibride srednje ranog zrenja. Razlog je nastojanje proizvo\u0111a\u010da da smanje rizik od visokih temperatura i nedostatka vlage tokom najkriti\u010dnijih faza razvoja biljke.<\/p>\n\n\n\n
Savremeni hibridi FAO 400 i 500 grupa danas \u010desto ostvaruju prinose uporedive sa kasnijim hibridima, ali uz znatno manji proizvodni rizik u su\u0161nim godinama.<\/p>\n\n\n\n
Ograni\u010denja navodnjavanja u uslovima klimatskih promena<\/h2>\n\n\n\n
Navodnjavanje se \u010desto navodi kao najva\u017enija mera prilago\u0111avanja klimatskim promenama. Me\u0111utim, praksa pokazuje da ono ne mo\u017ee predstavljati jedino re\u0161enje za poljoprivredu Srbije.<\/p>\n\n\n\n
Iako zemlja raspola\u017ee zna\u010dajnim poljoprivrednim povr\u0161inama, samo mali procenat oranica ima pristup organizovanim sistemima za navodnjavanje. Istovremeno, klimatske promene uti\u010du i na same izvore vode.<\/p>\n\n\n\n
Poljoprivrednici \u0161irom Srbije poslednjih godina sve \u010de\u0161\u0107e ukazuju na pad nivoa podzemnih voda. Bunari koji su nekada obezbe\u0111ivali dovoljne koli\u010dine vode na manjim dubinama danas se produbljuju, \u0161to pove\u0107ava tro\u0161kove investicije i eksploatacije. U mnogim podru\u010djima tokom leta dolazi do smanjenja izda\u0161nosti bunara upravo u periodu najve\u0107e potrebe za navodnjavanjem.<\/p>\n\n\n\n
Dodatni problem predstavljaju povr\u0161inski izvori vode. Tokom ekstremno su\u0161nih godina bele\u017ee se niski vodostaji reka i kanala, a pojedini kanali za navodnjavanje ostaju sa minimalnim koli\u010dinama vode ili potpuno presu\u0161uju. Time se smanjuje mogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja postoje\u0107ih sistema upravo onda kada su najpotrebniji.<\/p>\n\n\n\n
Stru\u010dnjaci upozoravaju da \u0107e rast temperatura pove\u0107avati potrebe biljaka za vodom, dok \u0107e raspolo\u017eivi vodni resursi postajati sve optere\u0107eniji. Zbog toga se adaptacija poljoprivrede ne mo\u017ee zasnivati samo na izgradnji novih sistema za navodnjavanje.<\/p>\n\n\n\n
Podjednako va\u017enu ulogu imaju izbor tolerantnijih sorti i hibrida, pove\u0107anje sadr\u017eaja organske materije u zemlji\u0161tu, konzervacijska obrada, o\u010duvanje zimske vlage i primena precizne poljoprivrede. Drugim re\u010dima, budu\u0107nost proizvodnje ne\u0107e zavisiti samo od toga koliko vode mo\u017eemo dovesti do njive, ve\u0107 i od toga koliko uspe\u0161no mo\u017eemo sa\u010duvati vodu koja se ve\u0107 nalazi u zemlji\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n
Zaklju\u010dak<\/h2>\n\n\n\n
Klimatske promene vi\u0161e nisu budu\u0107i izazov ve\u0107 svakodnevna realnost srpske poljoprivrede. Sve \u010de\u0161\u0107e su\u0161e, visoke temperature i nepredvidiv raspored padavina zahtevaju promene u proizvodnoj praksi.<\/p>\n\n\n\n
Prilago\u0111avanje sortimenta kroz izbor tolerantnijih hibrida kukuruza, sorti p\u0161enice i hibrida suncokreta predstavlja va\u017ean korak u smanjenju rizika. Istovremeno, navodnjavanje ostaje zna\u010dajna mera adaptacije, ali zbog ograni\u010denih vodnih resursa i visokih tro\u0161kova ne mo\u017ee biti jedino re\u0161enje.<\/p>\n\n\n\n
Odr\u017eiva poljoprivreda budu\u0107nosti zasniva\u0107e se na kombinaciji savremene genetike, racionalnog upravljanja vodom, o\u010duvanja plodnosti zemlji\u0161ta i primene novih tehnologija koje omogu\u0107avaju stabilniju proizvodnju u uslovima sve izra\u017eenijih klimatskih promena.
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Uvod Klimatske promene predstavljaju jedan od najve\u0107ih izazova za poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Poslednjih decenija sve su izra\u017eeniji problemi sa dugotrajnim su\u0161nim periodima, neravnomernim rasporedom padavina, toplotnim talasima i sve \u010de\u0161\u0107im vremenskim ekstremima. Ove promene direktno uti\u010du na prinose najva\u017enijih ratarskih kultura, pre svega kukuruza, p\u0161enice i suncokreta, ali i na ekonomsku odr\u017eivost poljoprivrednih gazdinstava. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":326,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[14],"tags":[92,32,95,98,97,96],"class_list":{"0":"post-324","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-klimatske-promene","8":"tag-klimatske-promene","9":"tag-klimatski-rizici","10":"tag-poljoprivreda-srbije","11":"tag-prilagodavanje-klimatskim-promenama","12":"tag-ratarska-proizvodnja","13":"tag-susa"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/324","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=324"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/324\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":327,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/324\/revisions\/327"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/326"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=324"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=324"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=324"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
| Kultura<\/th> | Vi\u0161egodi\u0161nji prosek (t\/ha)<\/th> | Dobre godine (t\/ha)<\/th> | Su\u0161ne godine (t\/ha)<\/th><\/tr><\/thead> | ||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Kukuruz<\/td> | 6,0\u20136,5<\/td> | 7,5\u20138,5<\/td> | 4,0\u20135,0<\/td><\/tr> | ||||||||||||||||||||||||
| P\u0161enica<\/td> | 4,8\u20135,5<\/td> | 5,5\u20137,0<\/td> | 4,0\u20135,0<\/td><\/tr> | ||||||||||||||||||||||||
| Suncokret<\/td> | 2,8\u20133,2<\/td> | 3,5\u20134,0<\/td> | 2,0\u20132,8<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n Iz prikazanih podataka jasno se vidi da kukuruz pokazuje najve\u0107e oscilacije prinosa izme\u0111u povoljnih i su\u0161nih godina, dok p\u0161enica i suncokret ostvaruju ne\u0161to stabilnije rezultate.<\/p>\n\n\n\n Najzastupljenije FAO grupe kukuruza i prilago\u0111avanje klimatskim promenama<\/h2>\n\n\n\n
|