![\"\"](\"https:\/\/agropolis.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/06\/ChatGPT-Image-Jun-5-2026-03_59_36-PM-1024x683.png\")
<\/figure>\n\n\n\nIzvori za CO\u2082 emisije po kWh (Srbija vs Nema\u010dka)<\/h2>\n\n\n\n\ud83c\uddf7\ud83c\uddf8 Srbija \u2013 ~700\u2013750 g CO\u2082\/kWh (dominantno ugalj)<\/h3>\n\n\n\n
Glavni izvori:<\/p>\n\n\n\n
- \n
- Ember \u2013 European Electricity Review<\/strong>
https:\/\/ember-climate.org\/insights\/research\/european-electricity-review\/<\/li>\n\n\n\n- IEA (International Energy Agency) \u2013 Serbia profile<\/strong>
https:\/\/www.iea.org\/countries\/serbia<\/a><\/li>\n\n\n\n- Our World in Data \u2013 Electricity mix & CO\u2082 intensity<\/strong>
https:\/\/ourworldindata.org\/grapher\/carbon-intensity-electricity<\/a><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n\ud83d\udc49 Ember i OWID pokazuju da Srbija ima visoku CO\u2082 intenzivnost zbog lignita (coal-heavy grid)<\/strong>, \u0161to u proseku daje ~0.7 kg CO\u2082\/kWh (700 g\/kWh range).<\/p>\n\n\n\n
\ud83c\udde9\ud83c\uddea Nema\u010dka \u2013 ~350\u2013450 g CO\u2082\/kWh (u padu)<\/h3>\n\n\n\n
Glavni izvori:<\/p>\n\n\n\n
- \n
- Ember \u2013 Germany electricity data<\/strong>
https:\/\/ember-climate.org\/countries-and-regions\/countries\/germany\/<\/a><\/li>\n\n\n\n- Fraunhofer ISE \u2013 Energy Charts (Germany real-time mix)<\/strong>
https:\/\/energy-charts.info\/<\/a><\/li>\n\n\n\n- IEA \u2013 Germany profile<\/strong>
https:\/\/www.iea.org\/countries\/germany<\/a><\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n\ud83d\udc49 Nema\u010dka varira po godinama, ali poslednjih godina:<\/p>\n\n\n\n
- \n
- ~350 g\/kWh u godinama sa vi\u0161e vetra\/solara<\/li>\n\n\n\n
- do ~400+ g\/kWh kada raste udeo uglja\/gasa<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Drugim re\u010dima, Srbija je po\u010dela da gradi regulatorni okvir, ali proces dekarbonizacije privrede tek predstoji.<\/p>\n\n\n\n
Za\u0161to bi poljoprivreda trebalo da obrati pa\u017enju?<\/h2>\n\n\n\n
Na prvi pogled mo\u017ee izgledati da se CBAM i tr\u017ei\u0161te ugljenika ne odnose na poljoprivredna gazdinstva. Me\u0111utim, upravo se u tome krije jedna od najve\u0107ih zabluda.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111u sektorima koji su obuhva\u0107eni novim pravilima nalaze se i mineralna \u0111ubriva. Ukoliko proizvo\u0111a\u010di \u0111ubriva budu suo\u010deni sa dodatnim tro\u0161kovima emisija, deo tog tro\u0161ka neminovno \u0107e biti ugra\u0111en u cenu proizvoda.<\/p>\n\n\n\n
Sli\u010dno va\u017ei i za energiju, logistiku i preradu hrane.<\/p>\n\n\n\n
Zbog toga se cena ugljenika postepeno prenosi du\u017e \u010ditavog lanca vrednosti, od industrijske proizvodnje do poljoprivrednog gazdinstva.<\/p>\n\n\n\n
ESG kao tr\u017ei\u0161ni zahtev, a ne administrativna obaveza<\/h2>\n\n\n\n
U prethodnim godinama ESG izve\u0161tavanje \u010desto je posmatrano kao tema rezervisana za velike korporacije. Me\u0111utim, razvoj tr\u017ei\u0161ta ugljenika pokazuje da podaci o emisijama postaju va\u017eni i za dobavlja\u010de, proizvo\u0111a\u010de sirovina i poljoprivredna gazdinstva.<\/p>\n\n\n\n
Velike prehrambene kompanije, izvoznici i trgovinski lanci sve \u010de\u0161\u0107e tra\u017ee podatke o emisijama svojih dobavlja\u010da kako bi mogli da ispune sopstvene klimatske ciljeve i zahteve investitora.<\/p>\n\n\n\n
Zbog toga merenje ugljeni\u010dnog otiska postepeno prerasta iz dobrovoljne aktivnosti u element poslovne konkurentnosti.<\/p>\n\n\n\n
Nova ekonomija emisija<\/h2>\n\n\n\n
CBAM i doma\u0107i propisi ne predstavljaju kraj procesa ve\u0107 njegov po\u010detak.<\/p>\n\n\n\n
Srbija je napravila prve korake ka uskla\u0111ivanju sa evropskom klimatskom politikom, ali \u0107e stvarna spremnost zavisiti od sposobnosti privrede da meri, prati i smanjuje emisije ugljenika.<\/p>\n\n\n\n
Za kompanije koje izvoze u Evropsku uniju, za proizvo\u0111a\u010de hrane i za poljoprivredna gazdinstva to zna\u010di da ugljeni\u010dni otisak postaje novi ekonomski parametar. Kao \u0161to su nekada presudni bili kvalitet, cena i rok isporuke, tako \u0107e u godinama koje dolaze sve va\u017enije postajati i pitanje koliko je CO\u2082 ugra\u0111eno u proizvod.<\/p>\n\n\n\n
U trenutku kada CBAM i doma\u0107i mehanizmi odre\u0111ivanja cene ugljenika postaju deo regulatorne i tr\u017ei\u0161ne realnosti, pitanje vi\u0161e nije samo kako tuma\u010diti nove propise, ve\u0107 kako ih primeniti u svakodnevnom poslovanju. Ugljeni\u010dni (karbonski) otisak postaje parametar koji direktno uti\u010de na konkurentnost, izvoz i pristup tr\u017ei\u0161tima, a sposobnost njegovog merenja i upravljanja postaje sastavni deo poslovne strategije, a ne samo izve\u0161tavanja.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n
U takvom okru\u017eenju, sve je ve\u0107a potreba za alatima i pristupima koji omogu\u0107avaju da se emisije ne posmatraju kao apstraktan regulatorni zahtev, ve\u0107 kao konkretan podatak koji mo\u017ee da se prati, analizira i optimizuje kroz lanac proizvodnje. Upravo tu nastaje prostor za digitalna re\u0161enja koja povezuju proizvodnju, inpute i emisije u jedinstven sistem razumevanja i odlu\u010divanja.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n
VRS Solutions razvija pristupe i digitalna re\u0161enja koja idu u tom pravcu, sa ciljem da proizvo\u0111a\u010dima i prehrambenim sistemima pribli\u017ei ESG i CBAM zahteve i u\u010dini ih primenljivim u realnim uslovima proizvodnje.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n
Svetlana Raji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
CBAM i tr\u017ei\u0161te ugljenika: da li je Srbija spremna za novu ekonomiju emisija CO\u2082? Evropska unija poslednjih godina menja na\u010din na koji posmatra emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te. Ono \u0161to je nekada bilo pitanje za\u0161tite \u017eivotne sredine danas postaje pitanje konkurentnosti, pristupa tr\u017ei\u0161tu i dugoro\u010dne odr\u017eivosti poslovanja. U sredi\u0161tu te promene nalaze se Sistem […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":320,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[12,4,14,11,13],"tags":[85,90,87,89,88,91,92,93,86],"class_list":{"0":"post-318","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-agritech","8":"category-esg","9":"category-klimatske-promene","10":"category-odrziva-poljoprivreda","11":"category-zelena-ekonomija","12":"tag-cbam","13":"tag-ddekarbonizacija","14":"tag-emisije-co","15":"tag-eu-ets","16":"tag-karbonska-taksa","17":"tag-klimatska-politika-eu","18":"tag-klimatske-promene","19":"tag-srbija-i-cbam","20":"tag-trziste-ugljenika"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/318","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=318"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/318\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":321,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/318\/revisions\/321"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/320"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=318"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=318"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/agropolis.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=318"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
- Fraunhofer ISE \u2013 Energy Charts (Germany real-time mix)<\/strong>
- IEA (International Energy Agency) \u2013 Serbia profile<\/strong>